Прве четири године студија завршио је у јунском испитном року и добио четири новчане награде Универзитета. Последњетри године студија био је стипендиста Београдског универзитета. Упоредо је завршио и четири године Стоматолошког факултета. 
Лекарски стаж завршио је 1969, а војну обавезу 1970. године. Након шест месеци рада у Банатском Карађорђеву прешао је на Хируршко одељење Болнице града Београда на Звездари, а после 14 месеци на бившу Другу хируршку клинику Медицинског факултета. Специјалистички испит из Опште хирургије положио је 1976. с одличним успехом. Током 1978. године усавршавао се у Швајцарској и Великој Британији. Као стипендиста Британског савета годину дана специјализирао је хепатобилиопанкреатичну хирургију у Лондону (1981/82). После тога одлазио је на  више краћих усавршавања до два месеца. Похађао је 12 последипломских курсева у Imperial College London. Докторирао је (експериментални рад) 1983. на тему ‚‚Узроци хемолизе у екстракорпоралном крвотоку и превенција“. 
     До 1985. године био је клинички лекар, када је постао  шеф одељења. Од 1987.  до пензионисања радио је на Првој хируршкој клиници. Директор ове клинике био је од 1999. до 2001. У тим екстремно тешким условима успео је да уведе читав низ значајних унапређења у раду клинике која и данас добро функционишу. Обезбедио је и вишемилионске донације из иностранства за клинику.
У звање асистента изабран је 1978, доцента 1985, ванредног професора 1990, а редовни професор постао је 1995. године. Био је шеф Катедре хирургије. Био је дугогодишњи члан и председник Комисије за полагање специјалистичког испита из хирургија,  а већ неколико година је члан те комисије на Војномедицинској академији. Од 2008. до 2010. године био је члан   Судскомедицинског одбора Медицинског факултета. 
     Био је ментор nekoliko суpспецијалистичких и магистарских радова и докторских дисертација и члан бројних комисија за оцену и одбрану ових радова. Поред редовне наставе и наставе последипломцима из хирургије, држао је наставу  и лекарима на специјализацији из онкологије и урологије, као и магистрантима из хируршке анатомије и гастроентерологије.
Био је члан неколико комисија на Медицинском факултету. Члан Савета Медицинског факултета постао је 2002. године, а за председника Савета изабран је 24. септембра 2004,  и на том месту остао  до пензионисања 2009.  Добитник је две Плакете Медицинског факултета у Београду.
Године 2010. на предлог Наставно-научног већа Медицинског факултета, Сенат Београдског универзитета изабрао га је за првог професора емеритуса на Медицинском факултету Универзитета у Београду. После пензионисања, сваке године држи од 15 до 20 предавања лекарима на специјализацији хирургије и руководи израдом доктората. 
    Члан Српског лекарског друштва постао је 1969. године. Био је активан у Хируршкој, Гастроентеролошкој, Хепатолошкој, Канцеролошкој и Радиолошкој секцији. У Хируршкој секцији СЛД био је дугогодишњи секретар, генерални секретар и члан Председништва, а председник Хируршке секције СЛД био је у два мандата који су били међу најуспешнијим у њеној историји. Сада је почасни председник те секције. Био је делегат Хируршке секције СЛД у Скупштини СЛД, члан Председништва и Извршног одбора СЛД, председник Комисије за сарадњу са секцијама и члан Научног комитета 16. Конгреса лекара Србије.  На његову иницијативу основана је Подружница СЛД на Медицинском факултету у Београду и у Клиничком центру Србије. Ванредни члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва постао је 1996, а редовни 2000. године.

     Јануара 2009. године тајним гласањем изабран је за председника СЛД а 2011. реизабран  за председника на још четири године. У том периоду, између осталог, реконструисана је и реновирана зграда СЛД у улици Џорџа Вашингтона, у Музеју је постављена стална музејска поставка, реновиран цео први спрат Лекарског дома на Зеленом венцу, реактивиране су неактивне и основане нове секције и одбори СЛД итд.  Био је копредседник  17. Конгреса лекара Србије и Првог конгреса лекара Опште медицине 2012. године. Добитник је Захвалнице. Дипломе,  Плакете и Повеље СЛД, те награде за Научноистраживачки рад.
     У Матици српској је  сарадник  „Српског биографског речника“ и члан Редакције за медицину „Енциклопедије српског народа“ и у обема је аутор многих одредница. Био је сарадник Библиографског лексикона „Познати српски лекари“, а сада је члан редакције одговоран за област медицине у Биографском лексикону „1000 знаменитих Српкиња“. 
    Члан је уредништва часописа: „Српски архив за целокупно лекарство“, „Војносанитетски преглед“, „Acta Chirurgica Yugoslavica“ и „Archive of Gastroenterohepatology“.  Рецензирао je велики број радова и неколико књига.
     Члан је међународних удружења International Associacion of Surgeons, Gastroenerologist and Oncologist (IASGO), Europen Digestive Surgery (EDS) и International Association Hepato-Pancreato-Biliary Surgery (IAHPB). Био је члан научног комитета 9th Central European Congress of Coloproctology и 18th World Congress IASGO.
     Учествовао је на већем бројним домаћим и међународним стручним скуповима и на више конгресима. Добитник је друге награде на конгресу IASGO у Цириху 2004. године.  На домаћим и међународним састанцима досад је одржао 208 предавања, знатан број по позиву. 
За члана Научног друштва Србије изабран је 2002. године За дописног члана САНУ изабран је 2003. године, а за редовног члана 2009.  
      У САНУ редовно учествује у раду Одељења медицинских наука и три одбора.  Крајем 2008. године изабран је за уредника за медицину едиције „Живот и дело српских научника“, коју издаје одговарајући одбор. За поменуту едицију написао је седам студија. Руководилац је пројекта „Историја српске медицине“ (раније је био члан или руководилац научноистраживачких пројеката које је финансирало Министарство науке Републике Србије).               Учествовао је на великом броју научних скупова у САНУ. Био је члан Организационог одбора и предавач  пет научних скупова у САНУ (за обележавање 100. годишњице Првог конгреса српских лекара и природњака, 160. годишњице од рођења академика Владана Ђорђевића и 100. годишњице од смрти Јована Јовановића Змаја), Организационог одбора конгреса Југословенског удружења за атеросклерозу под називом  „Тромбоза у кардиологији и хирургији - узроци, превенција и лечење“, Симпозијума „Саобраћајни трауматизам – in memoriam академику Живојину Бумбаширевићу“,   главни организатор научног скупа посвећеног животу и делу др Лазе Лазаревића и  један од уредника  „Зборника радова“ са тог скупа.
      Аутор je , коаутор или главни уредник девет 9 публикација. Књиге. „Хирургија билијарног тракта”, „Хирургија панкреаса”, „Слезина” и „Венски тромбоемболизам” су одлуком Научно-Наставног већа Медицинског факултета Универзитета уБеограду прихваћене као уџбеници за последипломско усавршавање лекара.   „Хирургија панкреаса и Слезина” су прве, док је књига „Хирургија билијарног тракта”  трећа таква књига на српском  језику.  

Три књиге „Наставници Медицинског факултета у Београду”, књига II, књига III и књига IV које су обухватиле биографије свих наставника који су радили на београдском  Медицинском факултету од 1950. до 2005. године, драгоцена су грађа за писање историје овог факултета. У њима је аутор или коаутор 124 прилога, а све остале прилоге је прерадио  или прилагодио. За ове књиге добио је Плакету Медицинског факултета у Београду. Књига „Хроника хирургије у Србији” дала је преглед развоја хирургије у Србији до почетка 21. века и у њој су представљени сви значајни српски хирурзи до скоријих времена.
      Написао је 18 поглавља у књигама (углавном уџбеницима) и 37 прилога у разним монографијама и другим публикацијама. Објавио је 544 научна и стручна рада  (189 су у бази PubMed) од којих 33 у међународним часописима (скоро сви се налазе у бази Current Contents). Неколико радова је у штампи.  
 Цитиран је више 130 пута (без аутоцитата) и у једном водећем међународном уџбенику („Surgery of the Liver and biliary Tract, L.H.Blumgart, издање 1988).